Jacob Morgan je radeći istraživanje za svoju knjigu “The Future Leader” intervjuisao preko 140 CEO-ova na temu liderstva. Shvatio je da na pitanje “Šta je liderstvo?” nije dobio ni jedan isti odgovor. Više od 140 ljudi je odgovaralo i svako od njih ima svoju viziju liderstva. To nas dovodi do zaključka da je za svaku organizaciju shvatanje liderstva drugačije i da bi liderstvo u tim organizacijama trebalo prilagoditi njihovoj kulturi i potrebama. Međutim, liderstvo ima osnove koje važe uvek i svuda a to je da je ono, između ostalog, sredstvo putem koga se vrši uticaj na druge članove organizacije i akcije vođenja ljudi ka postizanju određenih ciljeva. Ova definicja mi se ne dopada preterano, pogotovo što mi se čini da doprinosi tome da liderstvo bude shvaćeno kao manipulacija drugima. A negde to verovatno i jeste. Ali bih se u ovom tekstu skoncentrisala na potencijal liderstva i organizacije koje liderstvo koriste u prave svrhe. Na one gde se na liderstvo gleda kao na magiju koja stoji iza uspeha istih.

Pored mnogo definicija liderstva i različitih shvatanja jedno je sigurno – neophodno je da lider zna da radi sa ljudima, bude empatičan i ima razvijenu socijalnu inteligenciju. U stvari, socijalna neuronauka koja se bavi proučavanjem moždanih aktivnosti dok ljudi komuniciraju naglašava potrebu da lider bude socijalno inteligentan. Ovaj tip inteligencije odnosi se na sposobnost da razumemo i upravljamo interpersonalnim odnosima.

Dobar lider je neko na koga se vrlo verovatno ugledamo, od koga mnogo učimo i ko ima veliki uticaj na nas. To me dovodi do činjenice da lideri moraju da budu svesni toga u kojoj meri deluju na druge ljude. Koliko puta se samo desilo da nam pokvari dan ili raspoloženje neko ko u timu ima vodeću ulogu zato što nije dobro raspoložen/a? Dok, sa druge strane, dobro raspoloženje lidera podstiče i dobro raspoloženje članova tima koji tada lakše obavljaju svoj posao, kreativniji su, otvoreniji i svakako pod manjim stresom. Potpuno je jasno da ponašanje lidera utiče na njihov tim a svakako i na biznis.

U nauci postoji oblast koja se naziva neuroliderstvo i koja istražuje neuralnu osnovu liderstva uzimajući u obzir fiziologiju i rad mozga. Prikuplja podatke iz različitih domena neuronauke. Ova oblast je još uvek novija, termin je skovao doktor David Rock 2006. godine. Neuronauka nas uči da mirror neuroni nisu grupisani u jednom delu mozga već se njihova mreža aktivira u različitim delovima mozga. Liderima, u kontaktu sa ljudima, kroz neverbalnu komunikaciju, putem facijalnih ekspresija i tona glasa pomažu da razumeju emocije i intencije ljudi bez čega se ne može reći da je neko uspešan lider. Empatija je esencijalna ukoliko lideri žele da im ljudi veruju.

Dakle, sa jedne strane mirror neuroni pomažu da bolje razumemo i osećamo ljude a sa druge strane doprinose tome da učimo putem imitacije i posmatranja. Zbog toga verujem da lideri moraju biti svesni svog ponašanja, nastupa, dela i akcija jer je izvesno da će oni koji te lidere prate od njih učiti uz pomoć ovih neurona. Andrev Meltzoff kaže da bebe mogu da imitiraju ponašanje dve do tri nedelje nakon što su rođene a neurofiziološko objašnjenje njihove sposobnosti za to leži upravo u mirror neuronima. Ako dete posmatra radnju, neuroni ogledala će se aktivirati i formirati nove neuronske veze, kao da je samo preduzelo tu akciju.

Kao što je već spomenuto, neuroni ogledala se aktiviraju kada smo u kontaktu sa ljudima i zato je preporuka svim liderima i onima koji to žele da budu, da odvajaju vreme barem na nedeljnom nivou i detaljnije obraćaju pažnju na svoje saradnike. Možemo se prijatno iznenaditi koliko toga nam ljudi mogu reći bez upotrebe reči. Takođe bih još jednom podsetila na važnost samosvesti po pitanju ponašanja i akcija svih lidera. Ako već imate priliku da budete na ovako važnoj i uticajnoj poziciji, iskorisite to u najbolje svrhe.