Da li ste sigurni da zaista znate čemu služi HR intervju? 

Prilično često čujem kako je ovaj intervju čista glupost, kako su pitanja besmislena, kako to nije validan intervju već tra la la razgovor gde intervjuer postavlja seriju besmislenih pitanja itd…Volela bih da, tekstom koji upravo čitate, objasnim poentu HR intervjua i iskažem svoje mišljenje kada je isti u pitanju. Hajdemo redom.

HR intervju se drugačije naziva bihejvioralni intervju i predstavlja razgovor u toku koga intervjuer upoznaje kandidata i procenjuje da li će se isti uklopiti u kompaniju u koju je došao na razgovor. To svi, manje više znamo, zar ne? Ali to nije cela suština. Bihejviorizam je vrlo jaka i popularna grana psihologije a sama reč bihejviorizam potiče od engleske reči behavior i znači ponašanje. Otud i naziv ovog intervjua o kome danas pričamo.

Bihejvioralni intervju je jedan od koraka koji kandidat mora da prođe da bi mogao da se zaposli u željenoj kompaniji. Naravno, proces regrutacije i selekcije je različit od organizacije do organizacije ali je HR intervju konstanta u velikom procentu. U nekim kompanijama je to prvi korak, u nekima drugi, treći (npr. IT kompanije organizuju i tehničke intervjue, često pre toga, kao prvi korak, pošalju zadatke kandidatima koje je potrebno rešiti da bi došli do intervjua).

A šta je sa pitanjima koja vam postavljaju?

Ne mogu da opišem koliko puta se desilo da mi ljudi kažu ,,Ma kakav HR intervju, pita te tu neka pitanja, gde vidiš sebe za 10 godina, odakle znam a i kakve to veze ima?!”. Za nekog poslodavca će imati veze, za nekog neće. Svaka kompanija bi trebalo da zamisli svog idealnog kandidata, koje kompetencije poseduje, kakve vrednosti gaji i da na osnovu toga pravi set pitanja koja će postavljati kandidatima. Svako pitanje pokriva određene veštine i osobine koje su poslodavcu važne. Gde vidiš sebe za 5 ili 10 godina je ocenjeno kao besmisleno pitanje, i možda u nekim slučajevima i jeste besmisleno postaviti ga a možda u drugim pokazuje poslodavcu da li kandidat preko puta zna šta želi, da li ima viziju, da li razmišlja o svojoj budućnosti na malo dubljem nivou i sl. Jako mi je žao što zaista veliki broj ljudi ima negativna iskustva koja su povezana sa bihejvioralnim intervjuima. Imam ih i ja sama ali znam da to nije do intervjua kao takvog nego do osobe koja ga vodi i atmosfere na istom.

Koja je to, onda, poenta HR intervjua?

Intervju, izmeđuostalog, služi da se regruter, intervjuer, hiring manager, ko god da je sa druge strane upozna sa kandidatom i da sagleda da li je on/ona prava osoba za tu kompaniju. Da li će se uklopiti u organizacionu kulturu, da li će se uklopiti u kolektiv, da pokuša da proceni kako će se snaći sa zadacima koje dobije (iako se to najbolje vidi u toku probnog rada), da sazna način na koji osoba razmišlja, šta joj je bitno, šta bi volela da dobije od te kompanije, koji bi joj uslovi rada odgovarali, u čemu bi želela da se usavršava i slično. Intervju je i mesto gde će i kandidat upoznati kompaniju u koju je došao, čuti više detalja i dobiti odgovore na sva pitanja koje ima. To je proces gde se upoznaju obe strane i procenjuju da li odgovaraju jedna drugoj i da li postoji potencijal za saradnju. To je, po mom mišljenju, suština HR intervjua. Obostrano upoznavanje i razumevanje.

Za kraj…

Intervju je često izvor stresa za kandidate jer nisu sigurni šta ih očekuje. Zato je moj savet kandidatima da što bolje istraže kompaniju u koju dolaze i spreme pitanja na koja bi voleli da dobiju odgovor a savet regruterima i onima koji zakazuju intervjue je da kandidatima makar ukratko objasne poentu HR intervjua i šta mogu da očekuju. To je savet koji se trudim da ne zaboravim prisećajući se kako mi je bilo u periodu kada sam išla na intervjue, neke zaista prijatne a neke i ne baš.

Kao što sam na početku napomenula, sadržaj teksta predstavlja moje mišljenje i način na koji se trudim da obavljam ovaj deo svog posla. Nadam se da je sada suština intervjua jasnija i da će ovaj tekst doprineti da se loš glas o HR intervjuima bar malo rasprši.